“Paintball Challenge Mladenovac 07”

Pobeda nad stereotipima

U ponedeljak 9. aprila su mnoge igraonice u gradu ostale prazne. Većina igrača video igrica, koji inače, sate i sate provode pred monitorima “ratujući” međusobno u nekom svom virtuelnom svetu, došli su na fudbalski teren iza Gimnazije, gde je održan Paintball Challenge Mladenovac 07”. Stajali su sa strane, gledajući fudbalski teren koji je privremeno pretvoren u bojno polje. Gledali su u momke i devojke sa maskama na glavi i puškama u rukama, verovatno zamišljajući kako bi oni precizno gađali i koliko bi municije ispalili, ne shvatajući da ova igra nije obična pucačina, već da se smisao krije mnogo dublje.

Međusobno su govorili: „kao Counter, ali uživo”, uzvikujući svoje nadimke iz popularne igrice, dok su skupljali kuglice sa bojom koje nisu pukle, dok su ih organizatori uporno izbacivali sa dela terena koji je bio zabranjen za publiku.

„Paintball je adrenalinska igra, koja, moram da napomenem jer ljudi pogrešno shvataju, nema nikakve veze sa nasiljem i ratovanjem. U pitanju je strateško-timska sportska igra iz žanra ekstremnih igara, napominje Slađana Živanović, portparol jedinog Paintball kluba u široj okolini Mladenovca.

Zbog svojih specifičnosti, a posebno mogućnosti detinjastog uživanja u igri, te oživljavanja avanturističkog duha, Paintball pomlađuje i dušu i telo. No, Paintball razvija i čitav niz različitih psihomotornih i intelektualnih sposobnosti. Uz snagu, brzinu i spretnost, razvija se inteligencija, tj. sposobnost snalaženja u novonastalim, nepoznatim situacijama, koja podrazumeva brzo, odlučno i, naravno, ispravno donošenje odluka.

Turnir

Pucnji su se sa stadiona čuli od ranog jutra, gde su se “mladi ratnici”, članovi mnogobrojne Paintball zajednice u Srbiji razigravali i vežbali nišanske sposobnosti.

Nakon što je turnir zvanično počeo, rafale je bilo teško kontrolisati, a broj ispaljenih kuglica teško da bilo ko od gledalaca može znati.

“Paintball Challenge Mladenovac 07” je organizovao sportsko rekreativni klub Blacksmith, pod pokroviteljstvom SO Mladenovac i uz pomoć paintball prijatelja širom cele Srbije.

Prema rečima predsednika kluba Dimitrija Živanovića, turnir u Mladenovcu je poslednja provera pred zvanični početak sezone Paintball lige Srbije, te su stoga učestvovali skoro svi takmičarski timovi Srbije.

Mladenovčani su mogli da uživaju u čarima ovog sporta koji su im predstavili predstavnici sledećih klubova, Balkan Expres Beograd, koji je učestvovao sa dva tima, Danger 54 iz Jagodine, Senka Kruševac, Zrenjanin, zatim Vault Novi Sad, Paint face sa tri tima iz Beograda, a Pančevo su predstavljala dva kluba Adrenalin i Urban team Pančevo.

Pobedu su odneli Beograđani, prvo mesto je uzela ekipa tima Balkan Expres, a drugo i treće mesto ekipe tima Paint face, što po završetku turnira nikome nije bilo bitno. Van terena svi su izuzetno dobri prijatelji.

“Ultimativni Paintball je brza i eksplozivna igra, u kojoj partije traju od 15 sekundi do tri minuta, tako da je veoma lako za gledanje”, naglasio je Živanović i dodao da je turniru prisustvovao i jedan od vodećih stručnjaka u ovom sportu u svetu Marko Polak.

Više od igre

Paintball se igra zato što je to brza, totalno adrenalinska igra u koju se osoba potpuno unosi. Ne postoji nijedan trenutak u igri Paintball a u kojem ćete stajati mirno. Ovo je igra za osobe koje razmišljaju, jer nedostatak koncentracije vodi ka eliminaciji. Potrebna je inteligencija i brzo odlučivanje.

Paintball je, kažu sami igrači, mnogo više od igre. U svojim najstimulativnijim trenucima, ona je intenzivirana verzija onoga što ljudi rade svakodnevno. Svi mi sa različitim stepenom uspeha izbegavamo prepreke i suočavamo se sa njima na putu do željenih ciljeva.

Paintball , za razliku od ostalih ekstremnih sportova, nije rezervisan isključivo za mlađu populaciju u vrhunskoj fizičkoj kondiciji, tako da u svim čarima i lepotama Paintball a mogu uživati svi koji žele osetiti adrenalinsko uzbuđenje. Zahvaljujući kvalitetnoj i sigurnoj opremi, a posebno maskama za lice, mogu ga igrati i deca. Naravno pod nadzorom roditelja.

Istorijat

O nastanku Paintballa postoje mnoge priče. Neki smatraju da su prvi igrači bili američki kauboji, stočari koji su se igrali rata markerima za obeležavanje goveda, a potom i američki šumari, koji su za borbu među sobom koristili pucaljke s bojom kojima su se označavala stabla za rušenje (inače, jako slične onima koje se danas koriste u rekreativne svrhe). Vremenom su šumske borbe obojenom municijom za stabla dobijale sve jasnija pravila, da bi 1981. godine u šumama New Hampshirea bila odigrana prva Paintball igra, po koncepciji koju su osmislili Bob Gurnsey, Hayes Noel i Charles Gaines.

Danas Paintball nije samo sport kojim se ljudi bave rekreacijski ili profesionalno učestvujući u nacionalnim i međudržavnim turnirima, već, posebno u Americi, predstavlja i stil života iza kojeg stoji industrija s golemim profitom.

Komandos sa „Pinka”

Iako su igrači iskoristili ovu priliku da prikažu svoje “naoružanje” jedan momak je svojim stasom i opremom odskakao od drugih. Radomir Počuča, voditelj vesti na RTV Pinku, za ovu priliku odelo je zamenio maskirnom žandarmerijskom uniformom a mikrofon replikom skraćene puške M – 16, standardnog markera za obuku vojnih i policijskih jedinica.

Iako odaje utisak još jednog TV manekena njegova priča je ipak malo drugačija. Početkom devedesetih Radomiru je kao pripadniku “Kobri” specijalne jedinice tadašnje VJ, umesto plastičnih kuglica oko glave zujalo olovo.

„Pre pet godina sam počeo da se bavim ovim sportom a obzirom da sam period života kao padobranac proveo u uniformi u kritičnim situacijama nije mi bilo teško da se uklopim.

Realan scenario borbe doprinosi da me ni jedan sport ne ispunjava kao ovaj. Prvi put kada sam ušao na poligon došlo je do oživljavanja poznatog animalnog instinkta i delimičnog reaktivirinja vijetnamskog sindroma. Čovek je čudna i prilagodljiva životinja, jedan intelektualac, hedonista koji u svojoj fotelji ispija “remi marten” i puši “havanu” nakon tri dana može da kopa po zemlji za hranom, ako ga glad natera.

Ja sam član ekipe “Arena 01” i drugarstvo koje se tu stvara nekada je jače od veza koje imaš sa rođenim bratom. Setio sam se kad su me kao dvadeset jednogodišnjeg snajperistu jurili “zoljama” i kad sam uz sebe imao uigranu ekipu i zato sam i izneo glavu na ramenima“ objašnjava Počuča.

Zaključak

I na kraju krajeva, i ovaj turnir, koji je okupio ekipe iz cele Srbije i veliki broj gledalaca i budućih poklonika samo je još jedan u nizu dokaza da pojedinci, koji imaju volju da nešto promene, mogu uraditi mnogo više od onih koji su plaćeni da ovaj grad izvedu iz sivila, pa makar to bilo i kuglicama napunjenim bojom.

Više fotografija sa ovog događaja možete videti u Galeriji