Evroregioni, brend Saveta Evrope

Povezivanje pograničnih gradova Balkana šansa za razvoj i ulazak u Evropu

Evroregioni, brend Saveta Evrope

Udruživanjem do cilja

“Tokom poslednjih nekoliko godina, sve zemlje istočne i jugoistočne Evrope su se ili učlanile, ili su na pragu učlanjenja u evro-atlanske strukture i institucije” kaže šef misije OEBS-a u SCG Mauricio Masari. Brzo širenje Evropske unije pravi duboke promene evropske političke mape. Ove promene, ne samo da čine okvir buduće stabilnosti i bezbednosti, već i pospešuju vladavinu prava, ljudska prava i socio-ekonomski prosperitet u Evropi.

Pridruživanje Evropskoj uniji jedan je od retkih ciljeva za koji postoji saglasnost celokupne javnosti u Srbiji. Naravno, ne teže svi Evropi iz istih razloga. Jedni očekuju da će ulaskom u Evropu, biti rešeni svi ekonomski problemi, drugi se nadaju da ćemo tako postati deo zajednice koja se zalaže za primenu nekih osnovnih vrednosti.

Kako situacija sada stoji, EU je za nas samo daleki san.
Međutim, za zemlje koje su ostale van Evropske unije, posebno za zemlje na Balkanu povezivanje u evroregione predstavlja jedinu šansu.

Iako je povezivanje prigraničnih regija u Evropi počelo još pre sto godina, mi i u tome kasnimo. Prvi evroregioni u koje su uključeni naši gradovi i opštine počeli su da se formiraju tek pre nekoliko godina.

Rezultat tog povezivanja su već formirani evroregioni: Evrobalkan (ranije Niš-Sofija-Skoplje), Dunav 21, Dunav-Kiriš-Mureš-Tisa, Drina-Sava-Majevica…

Cilj formiranja ovih regiona je omekšavanje granica i unapređenje privrede.
Formiranje evroregiona podstiče i Evropska komisija finansiranjem odobrenih projekata, ali i kroz logističku podršku.

“Takvo povezivanje je zapravo jedan od načina da se dostigne nekadašnji nivo razmene među zemljama ovog regiona, koji je u međuvremenu opao najviše zato što je ceo region godinama bio politički nestabilan. Ulazak u evroregion daje šansu i zemljama koje nisu članice EU da od nje mogu dobiti novac, naravno, pod uslovom da se predlože kvalitetni projekti” kaže Nađa Skenderović, iz Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu.

Proces formiranja regiona Niš-Sofija-Skoplje (Evrobalkan), prvog i najvećeg evroregiona kod nas, počeo je na inicijativu gradonačelnika ovih gradova, uz aktivnu podršku Instituta „Istvest“ i Saveta Evrope.

Nikola Šobot iz Fondacije Evrobalkans kaže da je jedan od rezultata povezivanja ovog regiona, koji obuhvata više od šest miliona ljudi, održavanje ekonomskog foruma Sofija-Skoplje-Niš koji je velikom broju preduzeća iz pograničnih regiona sve tri zemlje pružio priliku da predstave svoje delatnosti, razmene iskustva iz stručnih oblasti i intenziviraju međusobnu saradnju.
On naglašava da su političari bili najveći protivnici formiranja evroregiona.

To su shvatili kao pokušaj promene granica i stvaranja novih država. Prema njegovim rečima, to je daleko od istine. U suštini, smisao formiranja regiona je lakše dobijanje novca, odnosno lakše konkurisanje kod EU sa kvalitetnim projektima. Šobot kaže da će EU svakako lakše dati novac kada sa jednim projektom konkurišu dve ili tri države, jer to predstavlja pomoć tim zemljama, koje ulaskom u evroregion pokazuju da shvataju njegovu, ali i poentu Evropske unije, a to je nestajanje granica.

Perspektiva regionalizacije Srbije

Srbiji predstoji donošenje novog republičkog Ustava. Predlozi za novi ustav Srbije
sadrže lepezu različitih rešenja za buduću teritorijalnu organizaciju države zasnovanih na
konceptu decentralizacije - na širokim ovlašćenjima lokalne samouprave, jačanju
političke autonomije, regionalizacije.

U ovom trenutku postoji dosta široka saglasnost među političkim i akademskim krugovima o potrebi ustavnog preuređenja Srbije, pa i o regionalizaciji. Međutim, problem je u tome što ne postoji saglasnost oko prirode regionalizacije. Do sada je obelodanjeno nekoliko, donekle sličnih, pristupa mogućoj regionalizaciji Srbije.

Od studije akademika Miodraga Jovičića koja je kritikovana kao ustavotvorna podrška nacionalističkom konceptu stvaranja "velike Srbije" koji bi obuhvatio tzv. srpske zemlje preko Drine i Save, pa do studije Centra za ljudska prava, koja polazi od definicije Srbije kao države građana koja je organizovana na načelu široke decentralizacije.

Međutim politikolog i profesor Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu, Jovan Komšić hvali poslednji predlog Ustava Demokratske stranke Srbije, kao predlog koji daje veliku slobodu lokalnoj samoupravi, a takođe se svodi na podelu Srbije na regione.

Regionalizacija koja bi bila usklađena sa demokratskom praksom bi, svakako, trebalo da se zasniva na pravu lokalnih vlasti da se udružuju. Evropska Povelja o lokalnoj samoupravi kaže da su “lokalne vlasti ovlašćene, u vršenju svojih funkcija, da sarađuju i da, unutar zakonskog okvira, formiraju asocijacije sa drugim lokalnim vlastima da bi sproveli zadatke od opšteg interesa”.
Pravo na udruživanje predstavlja dobru osnovu iz koje bi se mogla izvesti buduća regionalizacija Srbije.

Regionalizacija bi dakle trebalo da se izvrši odozdo na gore, a ne obrnuto. Do regiona u Srbiji bi trebalo da se dođe na osnovu želje opština da se udružuju. Tamo gde više opština pokaže volju da se udruži u region, one će na osnovu prava na udruživanje to moći i da urade i tako pokažu gde bi region trebalo prirodno da se uspostavi. Ustavnom reformom potrebno je samo urediti maksimalni stepen autonomije koji regioni mogu da imaju. Prednosti ovakvog načina udruživanja su u tome što se građanima omogućuje da preko organa lokalne samouprave odluče o karakteru i obimu regionalne saradnje - o tome kom regionu žele da pripadaju i koji poslovi treba da se obave na nivou regiona.

Evroregioni u Srbiji

Niš je prvi grad u Republici Srbiji koji je počeo da testira koncept regionalizacije, i to
prekogranične. Naime, u oktobru 2002. godine održana je konstitutivna skupština prvog
balkanskog evroregiona između tri grada tri susedne države: Niša (Srbije), Sofije (Bugarske) i Skoplja (Makedonije).

Ovaj evroregion obuhvatio je 80 gradova i opština koje gravitiraju ka ova tri grada i čiji je cilj da organizuju i koordiniraju aktivnosti prekogranične saradnje u oblasti ekonomije, ekologije, kulture, nauke i obrazovanja.

Podstaknuti od zapadnih zemalja, kao i od strane Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, u budućnosti će se, putem ovakvih evroregiona, uspostavljati i razvijati prekogranična saradnja između balkanskih država. Visoki zvaničnici evropskih integracija javno izražavaju spremnost za operativnu i finansijsku pomoć evroregionima na Balkanu, od kojih se očekuje da pripreme jasnu strategiju i konkretne projekte.

Ni na nebu, ni na zemlji

Na konferenciji za novinare čelnika Brčko distrikta, kojoj su prisustvovali novinari većine beogradskih redakcija, svi su govorili isto. I Mirsad Đapo, gradonačelnik Brčkog i Anto Basić, predsednik Skupštine ovog regiona i Brano Jovičić, koordinator Vlade Distrikta.
“Evroregionalizacija može da neutrališe sve negativne posledice rata, a najbolji dokaz za to je Brčko district”, njihova je osnovna poruka, koju su poslali sa te konferencije.

“Brčko District” je zvanično formiran 8. marta 2000., godinu dana posle strane arbitraže ovim gradom. Distrikt je formiran na teritoriji bivše opštine Brčko, gde se 48 odsto (uključujući i grad Brčko) nalazi u Republici Srpskoj, dok je 52 odsto teritorije distrikta u Federaciji Bosne i Hercegovine.

Iako u Federaciji postoje dva entiteta, Brčko ima određeni stepen autonomije, pre svega u finansijskom smislu, baš zbog statusa distrikta koji ima, a što nimalo nije po volji čelnim ljudima Federacije.
Jedna od posebnih zanimljivosti Brčkog je i ta što je celo područje demilitarizovano, te su svi mladići oslobođeni služenja vojnog roka.

Na osnovu zadnjeg popisa stanovništva iz 1991. godine na teritoriji opštine Brčko je živelo 45 odsto Bošnjaka 25 odsto Hrvata, 20 odsto Srba i šest odsto Jugoslovena.
Danas, njima nije dozvoljeno da urade popis stanovništva. Međutim, među sobom vrlo dobro znaju , ko je šta po nacionalnosti. Dovoljno je kažu, da neko progovori, pa da bez greške utvrde da li je Srbin, Bošnjak ili Hrvat.

Međunacionalni sukobi su ovde veoma retki, a poslednji koji im je ostao u pamćenju je od pre mesec dana, kada se u Beogradu igrala kvalifikaciona utakmica za odlazak na Svetsko prvensto u fudbalu, između Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Srbi su navijali za SCG, iako žive u Federaciji, što Bošnjacima nije odgovaralo.

Sutradan po završenoj utakmici, dok su sređivali polupane izloge, gledali su se i, kako sami kažu smejali jedni drugima, dovikujući “Kakva utakmica, a!”
Prema nezvaničnim podacima, trenutno u distriktu živi 40 odsto Srba, 40 dosto Bošnjaka i 20 odsto Hrvata.

To je i “ključ”, na osnovu kojeg se vrši vlast na teritoriji ovog regiona, 4:4:2.
Na vlasti je koalicija levo orijantisanih stranaka, a čine je i srpske i hrvatske i bošnjačke stranke. Ipak, kako kažu novinari iz Brčkog, pravu vlast ima supervizor Suzan Džonson, pomoćnik Pedija Ešdauna. Prema njihovim rečima i srpski i bošnjački i hrvatski političari su samo maska.

Mada se može steći utisak da, zbog toga što je pod međunarodnim protektoratom, u Brčkom nema netrpeljivosti među pripadnicima različitih nacija, grad je jasno podeljen. Vrlo dobro se zna u koje lokale odlaze Srbi, u koje Hrvati, a koji pripadaju Bošnjacima.

Preko takvih i drugih “sitnih” stvari se olako prelazi, baš zbog toga što nema sukoba na nacionalnoj osnovi. Brčko ima 15 osnovnih i četiri srednje škole u koje ravnopravno idu pripadnici sve tri nacije. Odeljenja su pomešana i strogo se pazi da ne budu čisto srpska, bošnjačka ili hrvatska.

“Vidiš, u Srbiji je Srbin glava, a u Hrvatskoj Hrvat. Bosna ti je troglavo čudovište i to je osnovni problem, kaže jedan od bošnjačkih novinara.

“Ovde imaš tri istine, tri pozicije, zavisi sa kim pričaš, nastavlja on. I zaista, do skoro su učenici u osnovnim školama u Brčkom učili, (zavisi koje su nacionalnosti), da je njihova domovina Hrvatska ili Srbija.

“Samo Bosne nema. Sada je drugačije, jedina razlika je u jednoj reči, koja znači isto. Hrvati uče da im je Bosna i Hercegovina domovina, a Srbima je država.

Protekle nedelje, kada sam bio u Brčkom, odigravale su se i Pozorišne svečanosti profesionalnih pozorišta BiH, inače tradicionalna manifestacija. Sve bi to bilo u redu, kada bi Brčko imalo pozorište, makar i amatersko, ali nema. Nema čak ni pozorišnu salu, već se predstave igraju u Domu kulture, ipak to njima nimalo ne smeta i sala je svako veče puna.

“Brčko distrikt ti je veštačka tvorevina, uostalom kao i cela Bosna i dok bude bilo para, ona će trajati, zaključio je naš razgovor jedan od novinara iz Brčkog.

Photographie