Prođoh selom…

Etno park "Paunov konak" je smešten na samoj periferiji sela, negde na granici između Kovačevca i Kusatka. Od centra sela ima poprilično da se pešači do pitomog brežuljka, na kojem se nalaze čokoti vinove loze.

"Paunov konak" predstavlja nekadašnje tipično seosko dvorište koje se sastoji od dve stare srpske kuće, od kojih je jedna stara sto godina i građena je od cigle i blata, sa krovom na četiri vode, pokrivenim starim biber crepom. U jednoj se odvijao svakodnevni porodični život, a druga je koristila kao pomoćna kuća, ekonomski objekat, odnosno za smeštaj raznoraznih poljoprivrednih alatki.

Sama kuća je obnovljena pre nekoliko godina, kada je Miodrag Paunović shvatio da njegov vinograd, koji se nalazi na samom brdu, može da postane nešto mnogo više od običnog komada zemlje.

Živeći u gradu, polako se udaljio od sela u kojem je odrastao.

Upravo na ovom mestu je proveo veći deo svog detinjstva, te je stoga počeo vredno da radi i polako da sređuje svoj sopstveni etno park. Naziv “Paunov konak” dobio je od majstora Midraga Mitrovića, zvanog Isus, koji je radio obnovu stare kuće na brdu.

“Kuća je obnovljena i urađena u starom stilu, onako kako se to radilo pre sto i više godina, priča Miodrag. I zaista, za obnovu ovog jedinstvenog objekta, koji je sagrađen još krajem 19. veka, Miodrag je nabavio sitan pesak, čistu zemlju, trinju…

Najveći problem bio je, kaže on, srediti i popraviti krov. Ali kada se hoće, tada se i može. Organizovana je svojevrsna moba, gde je veliki broj prijatelja pomogao i posle nekoliko dana, kuća stara više od stotinu godina je izgledala kao nova.

Okrečena u belo u onom zelenilu, na vrhu brda vidi se sa velike udaljenosti. Oko kuće je veliki broj borova, jeli i nekoliko stabala Miodragovog omiljenog drveta, breze. Mirno se ljuljaju na vetru ponosne na svoju visinu, svesne da mnogi svraćaju, u ovaj kako ga Miodrag zove, etno park, samo zbog hladovine koju pružaju.

Kuća se sastoji od dve prostorije - jedna je postavljena kao etno soba i u njoj se nalazi i kamin. U drugoj prostoriji se nalaze raznorazni predmeti koje je Miodrag vredno skupljao po selu. U pitanju su delovi narodne nošnje, stare srpske knjige, časopisi, stare razglednice, zatim bajoneti iz Prvog svetskog rata, srpske marke i novac, ordenje i vojne oznake, preslice i vretena....

Samu kuću je obnovio, kako kaže da bi se zadržala svest o vrednosti i toga dela naše baštine. Zbog toga je i počeo da prikuplja raznorazne predmete, a u svojoj kolekciji ima flašu još iz doba Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Miodrag je ovo mesto zamislio i napravio samo za sebe i svoju porodicu, kao mesto za odmor. Međutim, iza jedne kuće se vidi mangalo, kao i priručni roštilj. Novije proizvodnje, naravno ručne.

To je, kako on kaže za prijatelje. I zaista, redovna su okupljanja u ovom jedinstvenom etno parku u mladenovačkoj opštini gde se vrlo brzo pronađe prase ili jagnje na ražnju, ili neko drugo meso na roštilju.

Planira da nabavi i kotlić za gulaš, iako ne zna da kuva, ali ima ko zna, kaže. Pod drvećem u okolini ove kuće ima dosta mesta za sedenje i odmor. Sa tim razlogom je i napravljeno ovo mesto. Naročito sada kada je Miodrag u penziji, kada se u potpunosti posvetio vinogradu.

“Paunov konak” je podigao i obnovio Miodrag Paunović, sa svojom porodicom, davne 1994. godine, odnosno tada su započeti radovi, postavljanjem vinograda i sadnjom drveća. Vremenom je sređivao jedan po jedan deo parka

Malo ispod kuće i vinograda, nalazi se bunar dubok preko deset metara sa hladnom odličnom vodom.

Starija kuća je adaptirana u apartman, sa elementima etno stila. Mnogi posetioci se šale na njegov račun da je to radio, osetivši na vreme razvoj seoskog turizma.

I bez ikakve šale, ovakvi projekti bi mogli da prođu, samo da je struje i tekuće vode. Ovako, ostaje da bez struje, što kaže on, samom parku daje dodatni šmek, park čeka samo njemu poznate goste.

I naravno njega, koji zna i da ostane po dva dana sam u svom parku.