Mladenovački „Gorštaci“ u svom pohodu po planinskim vrhovima osvojili su i Gledićke planine u okviru republičke akcije „Gledićka transverzala“. Planinarska akcija „Gledićka transverzala“ove godine izvedena je 13. put, a treći put kao republička akcija, okupila je prvog i drugog dana izvođenja (subota i nedelja 10. i 11.09.2011) ukupno 483 planinara iz 31 planinarskog društva i organizacije.
Inače, Gledićke planine ime su dobile po selu Glediću, a po narodnom predanju to ime potiče od toga “što se sa njih daleko gleda“. Prostiru se u pravcu severozapad-jugoistok u dužini od 35 km između Lepenice na severu, Gruže na zapadu i Levča na istoku do Zapadne Morave na jugu. Gledićke planine su, posle Rudnika. najviše šumadijske planine. Na njima je najviši vrh Samar (922m), a posle njega Dulenski Crni vrh (897m). Na području grada Kragujevca Gledićke planine raščlanjene su dolinama reka: Lepenice, Grošničke reke, Ždraljice, Pčeličke i Dulenske reke. Ove planine bogate su šumom, rečnim tokovima, pašnjacima, prirodnim lepotama i rudnim blagom (gips, barit, pirit, gvožđe, bakar, ugalj).
Akcija je svečano otvorena u 10.00 časova obraćanjem: predsednika društva „Žeželj“ – Radojice Perovića, predstavnika Skupštine Grada Kragujevca – dr Srđana Matovića, kontrolora akcije ispred PSS-a – Milomira Ćirovića, kao i predsednika mesne kancelarije sela Gledić.
Odmoh potom većina planinara (njih 364) krenulo je dužom stazom na pešačenje, od sela Gledić ka selu Bajčetina u dužini od 18 kilometara.
Ostatak, četredeset planinara, krenuli su stazom predviđenom za drugi dan – od sela Bajčetina ka manastiru Kamenac i planinarskom domu u Adžinim Livadama u dužini od 16 kilometara
Odmah kako smo krenuli čuli su se uzdasi: „Pa, zar odmah uzbrdo?!“
Ono jeste, kako smo krenuli, krenuli smo putem koji je imao veliki uspon i koji je bio jako loš, uništen od vremena, sa hrpom kamenja, tako da je trebalo paziti na to gde se gazi. Srećom tu je još i bila kao malo tvrda podloga, kasnije je kamenje zamenila prašina i to dubine do pet centimetara. Gojzerice su samo upadale i pravile oblake prašine, koja se po znojavim nogama i rukama lepila bez problema. Jedna od najgorih kombinacija, prašina odozdo i sunce odozgo pratila nas je tokom čitavog puta, zbog čega se na kraju svima i predsednik društva „Žeželj“ Radojica Perović u šali izvinjavao.
Zbog takvog vremena, voda je postala najdragocenija stvar u rancu, a na jednom od izvora gde je bilo bila pitka voda napravio se red dužine i preko dvadeset metara.
Iskreno, mrzelo me da čekam i stojim u redu, tako da sam taj deo preskočio i odlučio da rizikujem i da do kraja idem sa samo jednom flašicom od pola litra. Izdržao sam, ali sam kada sam stigao u Bajčetinu uleteo u prvo dvorište i napunio flašu vodom. Da, Bajčetina, ponovo, kao i prošle godine prošli smo pored „čiča Tomine kolibe“. Čini mi se da Toma Nikolić nije dograđivao ništa na svojoj vikendici, ali pošto ovde nema mesta politica, moram reći samo da mnogo lepo izgleda. Vikendica, naravno, njega nismo videli.
Sa staze smo se vratili prvim autobusom, a u planinarskom domu nas je sačekao neizbežan, mnogi bi rekli ručak, ali ja kažem pasulj (uvek je ili pasulj ili neki put gulaš) i ne bunim se uopšte. Bio je odličan.
Sve vreme, kao i posle ručka, bilo je muzike. Organizovana je klasična planinarska zabavana, kada su učesnici akcije mogli malo da se opuste i zabave uz zvuke izvorne narodne muzike i odigraju nekoliko narodnih kola. Mnogim „novim“ Gorštacima je ovo bilo čudno, gledali su i pitali se: „Odakle im snaga da ovoliko skaču?“
Nakon toga društvima, učesnicima „Gledićke transverzale“,dodeljene su zahvalnice. Posebna čast za nas je to što je zahvalnicu za najlmađeg učesnika akcije dobio planinar PSD Gorštak iz Mladenovca Luka Đorđević.
Na kraju, ako sklonimo u stranu, prašinu, vrućinu i sunce, akcija je bila odlična, priroda prelepa, a ako ni zbog čega drugog, bar zbog prelepe prirode kojom Gledićke planine obiluju trebalo je otići.
0 comments:
Post a Comment